Brand New

Na MTV Brand New For 2011 listi se pojavio decko pod imenom Jamie Woon. Ja tu listu, btw, nesto ignorisem u sirokom luku, posebno zbog toga sto je reklamiraju sloganom: “Mi smo ih izabrali za vas, da vi ne biste morali”. Please! Kao da nije dovoljno sto su komercijalne radio i TV stanice suzile izbor muzike na nivo skoro mediokritetskog, zarad komercijalnog dobitka, vec cete sada i taj izbor dodatno da kresete. I dok ovo pisem, padaju mi na pamet reci jednog mog prijatelja koji je pricao o tome kako se na MTV-u tacno zna sta izlazi koje godine, nekoliko godina unapred. To mi se ucinilo preteranim u tom trenutku.

Jamie se na MTV-u pojavio sa spotom za ’Night Air’ i samo potvrdio moje uverenje da gore pomenutu listu predloga treba zaobilaziti. Ali, kako me je doticni napadao sa svih strana, FaceBooka-a, blogova, reko’ daj da vidim sta je jos napravio.
Na YouTube-u sam nasao Jamie-jeve snimke jos iz januara 2008. (secate li se price mog prijatelja od malopre?):


Jamie Woon - Spirits












http://www.youtube.com/watch?v=OZfDbEQAfOY


Zvuci fantasticno! A ima i jos:

Jamie Woon – Spirals














http://www.youtube.com/watch?v=zM2W3FdCCbw

i jos:

Jamie Woon – Gravity













http://www.youtube.com/watch?v=qWpjrjwmzFI

Lik je fenomenalan! Sjajan! Al’, ajd’ da si dozvolimo i mali kriticki osvrt.

Naravno da su ukusi razliciti i da ce ova muzika mnogima zvucati kao ’elevator music’ ili suvise dosadnom, ali ja ionako ne priznajem muziku za svaku priliku.
Jos od Maxwell-a nisam cuo tako senzualan muski glas. I tu se postavlja jedan od problema: poredjenje sa doticnim (tj. Maxwell-om). OK, Jamie je belac. Produkcijski, Maxwell je mnogo jaci, ali Jamie jos uvek nije dosao do svog izdanja, da bi produkciju uopste i mogli da procenimo. Uz to, iz onoga sto sam mogao da cujem, cini se da bi Jamie mogao imati siri stilski dijapazon (od samo R&B i soul-a). Videcemo!
Drugi problem moze biti, cini se, u svedenosti Jamie-jeve muzike, koja, ukoliko ne dodje do neke produkcijske intervencije, moze brzo da dosadi. Covek je one-man-show, barem na nastupima. Da bi u potpunosti cenili njegovu velicinu, nije dovoljno da samo cujemo muziku, potrebno je da je vidimo u nastajanju, jer tu lezi njegov genije.
Jamie, naravno, nije prvi koji se igra sa semplerima (Imogen Heap, Martina Topley Bird (gledali uzivo pred Massive Attack), Matthew Herbert (gledali uzivo na Echo Festivalu)), ali cini mi se da donosi sasvim poseban senzibilitet. Ja sam uzivao slusajuci snimke na You Tube-u, a verujem da je uzivo jos bolji.

Za kraj ostavljam Jamie-a da govori u svoje ime. Evo sta znaci ’less is more’:

Jamie Woon – You’re Not Alone












http://www.youtube.com/watch?v=6UrVhZGc0_g&feature=related

Prepoznajete? :-)

P.S. - Martina Topley Bird. Da li ste preziveli njeno izvodjenje 'Overcome' u BG Areni? Ja jedva! :-)

Sit down, man!

I sada, kada sam konacno nasao vremena da preslusam tu njegovu ’prelepu mracnu uvrnutu fantaziju’ moram da pitam sledece: „Koliko li je Kanye West platio ljudima iz Pitchfork-a da ga stave na prvo mesto svoje godisnje liste za 2010?????“. Zaista!!!

Osim par dobrih semplova i/ili resenja, tu je samo gomila glupih i/ili besmislenih (mislim semplova/zvukova), jos veca gomila psovki (nepotrebnih za nekog ko se seta u npr. Armani odelima i fura ’satro’ fancy i sofisticiran stil), promasaji igranja sa semplerima i hrpa prosecnih pesama, barem sa stanovista:“Sve smo to vec culi!“.

Ako je neko uvrnut, onda su to ljudi sa Pitchfork-a, barem sudeci po njihovim godisnjim listama. Pokusavao sam nekoliko godina unazad da preslusam i shvatim sta to hoce da mi kazu neki od njihovih visokoplasiranih favorita, ali moj mozak ili odbija da primi takvu vrstu ’harmonija’ (recimo) ili prosto nije dovoljnog kapaciteta da bi obradio sve te emocije (i/ili frustracije) koje doticni umetnici zele da mi prenesu.
Istini za volju ima tu i fantasticnih albuma (za mene i moj mozak), ali oni su u znacajnoj manjini.

I gde se sada tu uklapa Kanye West? Pa, ja bih rekao nigde. Ali, valjda su, u toj svojoj uvrnutosti, kriticari Pitchforka uspeli da pronadju u njegovom novom albumu nesto sto je meni promaklo. Izvinite!
Ako se dobro secam, on je njihov favorit jos od ranije, ali (svi znaju sta cu sada reci/napisati) AMAN-ZAMAN!

A tek art spotovi i presmesni nastup na dodeli MTV VMA nagrada. Moras jos mnogo da ucis, batice (mrzim ovaj izraz, ali tako mi je lepo legao ovde)!

Necu da trosim vise reci na KW-a. Ono sto ja imam da kazem za proslu godinu je npr. (in no particular order):
- LCD Soundsystem - This Is Happening
- Janelle Monáe - The ArchAndroid
- Caribou - Swim
- Erykah Badu - New Amerykah Part Two: Return of the Ankh

I ovo nije konacna lista. Nabacao sam samo ono cega sam se u ovom trenutku (dok pisem) setio, citaj: “pronasao na Pitchfork listi“. Nikako ne smemo da zaboravimo na Plan B - The Defamation of Strickland Banks, a James Blake-a cemo tek slusati i o njemu pisati.

I da, jos par reci za g-dina KW: Das Racist - Sit Down, Man. To je ono kako beskompromisni i kvalitetni hip-hop treba da zvuci (da ne ponavljam ovde, po ko zna koji put, moju tezu da je hip-hop odavno u zestokoj krizi): old school u svom najboljem svetlu, tvrdo, zestoko, in-your-face, i vrlo zabavno!