Jebes 50 Eura!

Kisni 13. Oktobar (a kakav bi inace bio?!).

James Blake @ Ancienne Belgique, Brussels, Belgium.

Reguralna cena karte: 27 Euro.

Cena karte kod tapkarosa: 50 Euro (uz komentar:“Ne ide to tako, druze!“ na nas pokusaj da smanjimo cenu karte na 40 Euro).

Alergican sam na tapkarose (da budem pristojan), ali ovo je bila jedinstvena “a dream come true“ prilika koju jednostavno nisam mogao da propustim.

Sada, bas svakog dana, u svakom slobodnom trenutku, imam zelju da cujem neku James-ovu stvar. To dovoljno govori o mom utisku sa koncerta, zar ne?

 

James Blake uzivo daje sasvim novu dimenziju svojoj, po mom misljenu, inace prilicno hermeticnoj muzici. Da se ne zavaravamo, svojim eksperimentalnim electro-pop-om/electro-m James Blake nikada nece biti globalna pop ikona. Medjutim, da su ljudi malo vise otvoreniji, zainteresovaniji, ili da samo imaju malo vise vremena ili para, shvatili bi da je tu mnogo vise od opste poznatih  & sporih „Limit to Your Love“ ili „A Case of You“ ili „Overgrown“ ili „Retrograde“. „CMYK“ vec skoro da moze da se postavi na listu opste poznatih mesta, a James na koncertu otkriva pravu velicinu „Air & Lack Thereof“, „Klavierwerke“, „Voyeur“, izmedju ostalih. To mozda i jesu najveca iznenadjenja, mada (extended ) verzija „Limit to Your Love“ izvedena te veceri svakako pripada prethodno pomenutoj grupi.

„Measurements“, izvedena na bis, zatvara perfektno osmisljenu set listu (90 min) , u okviru koje su James i njegovi skolski drugari, slobodno to mogu da kazem, odrzali lekciju svim onim svojim kolegama koji smatraju da na koncertu samo treba reprodukovati studijske snimke. Mozda cete biti iznenadjeni kada procitate da je atmosfera na koncertu na trenutke podsecala na najbolje zurke elektronske muzike (obratiti paznju na zidavacku kucu/label 1-800 Dinosaur!). Verujem da je malo ko (ko ranije nije gledao koncertne nastupe James Blake-a) to ocekivao.

 

Savrseno! Uzbudljivo! Intrigantno! Emotivno! Zaista!

Iako se koncert moze svrstati u ono sto zovemo ’niskobudzetnim’, svetla i scenografija su bili osmisljeni super-inteligentno i super-efektno. 

Kako je James ’a man of few words’ kontakti sa publikom su bili tek sporadicni i vrlo kratki. Ipak, bio sam iznenadjen reakcijom uglavnom prilicno hladnih Belgijanaca posle svake pesme. Bravo! 

Za kraj moram da dodam da je za jednog Srbina (mene) veoma je cudno i neocekivano (mada ne bi trebalo da bude) da koncert pocinje tacno na vreme (uz, na ekranu, jasno istaknuta vremena kada svira predgrupa, a kada main act), dozvoljeno je unosenje flasica sa picem i staklenih casa sa vinom u salu, karte za stajanje u parteru i sedenje na galeriji/balkonu kostaju isto, dok po zavrsetku koncerta publika na ekranima moze da vidi gde im je najbliza metro/bus/voz stanica i kada polaze poslednji vozovi ka zeljenim destinacijama. Savrseno! 

 

 

 

Set lista:

1.I Never Learnt to Share
2.To the Last
3.Life Round Here
4.Air & Lack Thereof
5.CMYK
6.Overgrown
7.I Am Sold
8.Unluck
9.A Case of You (Joni Mitchell cover)
10.Lindisfarne I
11.Lindisfarne II
12.Limit to Your Love (Feist cover)
13.Klavierwerke
14.Voyeur
15.Retrograde
16.The Wilhelm Scream
Bis:
17.Measurements

Nema vise novih formi? - BITEF '13 (1. deo)

I bas kada je sve pocelo neocekivano dobro (jer tesko je bilo zamisliti da bi BITEF (i) ove godine mogao, uz sve finansijske probleme, da odrzi zadovoljavajuci kvalitet programa), dogodi se, sada vec, posle toliko godina slicnih iskustava, prilicno ocekivano, nekakav fijasko.

 

Iako sam se nadao da ce predstava “Beograd“ (eh, Beograd) u izvodjenju pariske trupe Compagnie Espace commun uspeti da popravi utisak posle problema u organizaciji oko ulaska u stari hangar, Airport City (kasnjenje vise od 30 min), to se, na zalost, nije dogodilo.

Kao i svake godine, prozivam Jovana Cirilova kao glavnog krivca za agoniju oko ulaska na predstave, iako ovog puta nisam bas siguran da je on direktno odgovoran. Ali sve je to zbog njegovog (sada vec neizdrzljivo iritantnog) motoa:“Na predstavu ce uci svi oni koji zele da udju.“ ’E, pa nece, ne mogu i ne bi trebali!“, kazem ja (po ko zna koji put!).

Tako se dogodilo da je neko iz organizacije rekao da svi, i posetioci sa kartama (ocekivano) i posetioci sa akreditacijama (kako se uopste dobijaju te akreditacije?) mogu da udju na predstavu. Al’ avaj, broj mesta za sedenje je ogranicen. Takodje, cinilo se da su svi Francuzi koji su se iz bilo kog razloga zatekli u datom trenutku u Beogradu dosli da vide svoje sunarodnike. Hocu reci, vrlo je verovatno da su sve karte bile rasprodate, te nije moglo biti mesta za ’akreditovane’. Sve to dovelo je do velike guzve, pometnje i zbunjenosti samih organizatora.

A kada smo svi, ili barem veci deo nas usli, docekalo nas je jos jedno razocarenje (mislim da delim misljenje vecine gledalaca te veceri). Dramski tekst poznate performerke i spisateljke Angelice Liddell, koja pise o gradu u kom nikad nije bila - Beogradu, inspirisana medijskom obradom sahrane Slobodana Milosevica, bio je, ispostavlja se, preveliki zalogaj kako za rezisera, tako i za glumce. Nikako nisam mogao da se naviknem na preglumljeno sekspirovsko ’To be or not to…“, uglavnom jednolicno, izgovaranje, na trenutke, filozofskog i brutalnog teksta, kao ni na cinjenicu da srpskog ubicu, koljaca - citaj ratnog zloicinca, ili ogorcenog Srbina sa duznoscu cuvara milosevicoveg groba igraju upeglani Francuzi, na trenutke u stilu Smith Jerrod-a na njegovoj off-off-off-Broadway premijeri, slicno etericnog komada, na cijem se kraju on skida (referenca: Sex and the City). Mnogi su verovatno ocekivali barem slicnu satisfakciju kada je jedan mladjahni Francuz poceo da skida majicu i carape, al’ pantalone ostadose na svom mestu. Pih! Nista od uzbudjenja.

Da, nista od BITEF-ovskog uzbudjenja, nista od kvalitetne glume, nista od zanimljivih reziserskih resenja, plus zbunjujuca scenografija. Samo nepotrebna guzva na ulazu, nervozna meskoljena gledalaca i povremeni izlasci (uz treskanje po montaznim tribinama), zuljanje neudobnih stolica i glasno nezadovoljstvo (dela) publike pri zavrsetku predstave.

Nije mi jasno zasto su selektori uvrstili ovu predstavu u program ovogodisnjeg BITEF-a. Ni po cemu posebna, ni po cemu izazovna i provokativna u izvodjenju, izvedena na novou igranja amaterskih pozorista. Mozda, eto, taj tekst. Malo, vrlo malo. Nedovoljno za festival ovog ranga.

I jos nesto. Zar je tesko bilo obeleziti kako se dolazi do mesta odrzavanja predstave? Airport City nije male povrsine, a neki od nas su ipak prvi put dolazili u stari hangar. Cini se da neki propusti nikada nece biti ispravljeni, na zalost. 

Ipak, BITEF je odlicno poceo. “Before Your Very Eyes“ (Campo, Gent, Belgija & Gob Squad, Berlin, Nemacka) je bio pravi izbor za otvaranje, stavljajuci svima do znanja, jasno i glasno, da je (BITEF), i pored svega, jos uvek ziv, i da takav namerava i da ostane. Fantasticno osmisljena predstava, igra sa vremenom, ogoljavanje zivota do nivoa njegovog predstavljanja kroz nekakvu varijantu realitija Veliki brat. Kako gledaoci nemaju vremena da posmatraju neciji zivot u celini, on je za potrebe predstave ubrzan kako bi stao u 75 minuta, koliko predstava traje. Nadanja, zelje, mogucnosti tinejdzera na pocetku predstave, menjaju se sa godinama i sukobljavaju sa prosloscu kroz fanatasticno osmisljene dijaloge sa snimcima njih samih, napravljenih pre nekoliko godina. Fantasticno, epohalno i zadivljujuce. Bravo za produkciju i kasting.

Neverovatno je da skoro svi tinejdzeri, inace amaterski glumci, glume nadahnutije i, suvise je jednsotavno samo reci bolje, od vise od polovine domacih (skolovanih) glumaca. Pitam se samo da li bi diplomci koji su igrali neke nerazumljive diplomske predstave mogli barem slicno uzbudljivo da odigraju ovakav komad.

I nema tu mnogo da se doda. Kratka predstava, in your face, bez suvise filozofiranja i foliranja. Takav je i moj komentar. Bravo!  

A izmedju ove dve predstave desila se “Europeana“ (Divadlo Na zábradlí, Prag, Ceska). Mozda je trebalo da izbareme glagol ’odigrala’ jer bi on, mozda, na najbolji nacin mogao da opise ono sto smo videli na sceni (ipak praznjikavog) Ateljea 212. Naglasak je svakako bio na pokretu, gestikulaciji, glasu, dok je tekst ostao na nivou scenografije, podloge za rediteljski prikaz Evrope u XX veku. Glumci su taksativno nabrajali istorijske fakte iz datog perioda, neke manje, neke vise zanimljive, opet manje ili vise uspevajuci da ih suprotstave ili udruze u sarkasticni prikaz onoga sto su mnogi od nas proziveli. Tekst i jeste najslabija tacka ovog komada, ali ipak dovoljno dobar da reditelj i glumci na njemu grade dvocasovni, skoro montipajtonovski prikaz ne tako davnog vremena.    

Iako mozda oni koji imaju prilike da prate desavanja u evropskom i svetskom teatru van granica ove zemlje nisu u ovom komadu videli nesto preterano novo, u reziserskom smislu,  siguran sam da su bili iznenadjeni sa vise nego par odlicnih rediteljskih resenja kao i glumom skoro hipnoticki posvecenog ansambla.  

A onda nam je Mestno gledališče ljubljansko priredilo zaista nadahnuto i u savrsenoj meri artisticki promisljeno izvodjenje  ’Oluje’ po, kako se kaze u najavi predstave,“ pomalo zaboravljenom tekstu Ostrovskog, napisanom pre više od sto pedeset godina“. Ljubav, strast, dekadencija, poremeceni porodicni odnosi, zivot u maloj ucmaloj sredini u osnovi price nas uce kako sacuvati moral(ne vrednosti), kako sacuvati sebe i kako svoj zivot uzdici iznad trivijalnosti koje nas okruziju.

Ne tako savrsena glumacka postava, narocito na poziciji glavne glumice (iako joj se trud i predanost nikako ne mogu osporiti), podpomognuta je gudackim triom, postavljenim na sceni sve vreme predstave, i prevacicom koja svojim hipnotisucim glasom nadopunjuje odigranu emociju. Siguran sam da ideja vokalnog podr(a)zavanja emocija nije sasvim nova i originalna, ali zadivljujuce inteligentno osmisljeno od strane reditelja i fantasticno izvedeno do strane pevacice i muzicara, ovakvo, na trenutke vrlo dramaticno izvodjenje se dugo pamti.

A upravo je predstava „Galeb“ Srpskog narodnog pozorista pokazala zasto morate da imate savrsenu glumacku postavu ako imate i vise nego savrsenu reziju. Brilijantno, super inteligentno, intrigantno, uznemirujuce, potresno, hrabro, …, sve se to, i jos mnogo toga u superlativima, moze reci za rad Tomija Janezica na pomenutoj predstavi. (Nastavice se…)