Utisak/Otisak Split

Utisak 1 – Marfijevi zakoni (na žalost) jos uvek vaze! A oni kažu: najviši putnik u autobusu će u toku višečasovne (ispostaviće se 14-to časovne) vožnje na mestu pored sebe dobiti najkrupnijeg putnika u autobusu, a uz to i drugog po visini. Sretan put!

Utisak 2 – Kako smo utvrdili da Marfijevi zakoni i dalje važe, onda je verovatno očekivano bilo da će naš autobus biti jedan od 10-tak koji su istovremeno stigli na granicu. Rezultat: beskorisno izgubljenih par sati života. Situacija se, naravno, totalno promenila kada smo odlazili sa granice. Ni jednog autobusa na istoj. Marfi, yet again.

Utisak 3 – Ne može se mnogo prigovoriti novopečenim članovima EU. Nova pravila i propisi. Jedno od njih verovatno nalaze da graničar vise ne dolazi putnicima, već putnici graničaru. Tako se na 3 otvorena punkta (pohvala!) formiraju redovi putnika iz maloprepomenutih autobusa. Sve podseća na vikend gužve u Tempu, s' tim što se ‘kasa’ otvara tek kada svi putnici stanu u red.

Utisak 4 – Moj red je imao sreće. Dobili smo prijatan enterijer za čekanje. Ostali redovi su formirani na oko 5 stepeni vanjske temperature.

Utisak 5 – Moj red je imao sreće. U prijatnom enterijeru dočekao nas je Bob Dilan (sa radija, naravno). Skoro nadnaravno iskustvo.

Utisak 6 – Split je divan grad, barem njegov stari deo. Ostatak podseća na beogradske blokove 61-2-3.

Utisak 7 – Split voli Hajduk. Split živi za Hajduk. Onaj ko ne govori Srspki, Hrvatski, Bosnjački, Crnogorski, pa čak i Makedonski i Slovenački, pomislio bi zbog svih spomenika i grafita da je Hajduk nekakva značajna ličnost vezana za Split, ili makar da je mnogo uradila za isti.

Utisak 8 – Prijatelji te opominju da kada si u Splitu pričaš tiho, i to mi smeta. Želim da verujem da je Splićanima sve jedno odakle sam, jer konobarica me se seća kada drugi put uđem u kafić (mada, istini za volju, svom kolegi ukazuje na to da sam Hrvat, te mi se ne treba obraćati na Engleskom), u drugom kafiću ne žele da mi daju cheescake, priznajući da je bajat, već mi nude tiramisu, galeristkinje me proglašavaju poznavaocem umetnosti (?!) zbog par banalnih komentara i prepoznavanja par autora slika i grafika koje prodaju, devojka u mobitel radnji ne štedi svoji barem 15 minuta kako bi mi objasnila koji je pre-paid paket najbolji, iako sam objasnio da sam iz Srbije i da me interesuje cena slanja sms-a prijateljima kod kuće, ...

Utisak 9 – Ksenofobija je ružna reč. Tu ružnu reč vezuju za Split i Splićane.

Jedna mlada Amerikanka, na privremenom boravku u Splitu, je pronašla posao u english-speaking obdaništu. Takodje, posle radnog vremena čuva decu čiji bi roditelji želeli da ona, dodatnom konverzacijom na engleskom, bolje savladaju jezik. Dok se igraju u parku, mladi Splićani (10, 11 godina) im dobacuju pogrdne reči na engleskom, kao da su samo to naučili. Vrlo su neprijatni u uporni.

Pitam se da li to Splićane u odnosu na Puljane, koji strance vredjaju isključivo na Hrvatskom (možda im Engleski ne ide tako dobro), na nekakav čudan način čini boljim.

Utisak 10 – Bez komentara 

                                 

Utisak 11 – Nasuprot svim stereotipima, jedno srpsko pozorište može biti pozvano u Hrvatsku, šta vise u Split, i dobiti dugotrajan i gromoglasan aplauz posle odigrane predstave.
 

Utisak 12 - ’Nagradu Marul za najbolji suvremeni dramski tekst izveden na 24. Marulićevim danima dobila je drama Moj sin samo malo sporije hoda Ivora Martinića, izvedena u režiji Predraga Stojmenovića i produkciji Beogradskog dramskog pozorišta.'

Utisak 13 - 'Marul za glumačko ostvarenje dodijeljen je Milošu Bikoviću za ulogu Branka u predstavi Moj sin samo malo sporije hoda.

 

 Obrazloženje: „Miloš Biković, glumac je iznimnog i neupitnog dara. Kreira ulogu vještinom svoje igre čime upisuje dodatnu dimenziju liku Branka u predstavi Moj sin samo malo sporije hoda. Koristeći minimalistička sredstva igre, Biković postiže zavidnu scensku prezentnost.“ '

Utisak 14 - Kada smo već kod nagrada, malo neobična, čak groteskna i bizarna, za mene je bila veličina cvetnog aranžmana koja je glumcima donošena nakon odigrane predstave i postavljana u vrh scene. Da zlo ne čuje, k'o da je neko umro.

Utisak 15 - Taman kada sam pomislio da je aparat za kafu na našem spratu, na poslu, jedina mašina koja ne vraća kusur u slučaju da nemate tačan iznos za željenu kafu (?!), naleteh na automat na ulazu u javni WC na splitskoj autobuskoj stanici. Ipak, ljubazna baba sera mi je vratila 2kn, uz molbu da sledeći put obratim pažnju na napisano. Priznajem, bavio sam proučavanjem načina rada automata (da li radi na kovanice ili žeton), te sam zanemario da uočim uputstvo za upotrebu. How stupid of me!

Utisak 16 - Ponekad 'širenje' na 2 sedišta u autobusu, u toku višečasovne vožnje, može biti neudobnije od skučenog sedenja na svojih kvadrat i po, ispostaviće se u povratnoj vožnji za Beograd.